- Sub Sep 26, 2015 10:27 am
#183148
Ja tipujem na Pena da je on taj nov arhitekta igre našeg nacionalnog tima. Ne želim da kažem novi Teodosić, ili novi Djordjević, ili novi Vujanić, neka bude jedan jedinstveni Stefan Peno i ja ću biti zadovoljan. Dečko ima urođeno to "nešto", taj gen za košarku, i nadam se da će to materijalizovati kroz treninge.
Sada ću napistai nešto zbog čega rizikujem da ispadnem hejter, ali evo kako ja vidim situaciju po potanju pleja nacionalnog tima.
Prošle godine tokom finala, ili u najavi finala, nisam baš siguran, američki komentatori u analizi našeg tima, hvale Teodosića, a onda izgovaraju možda i ključni rečenicu: "Milos Teodosic, point guard who never won the major title". Bolna istina. Teo mi je omiljeni naš igrač, obožavam da gledam njega i njegove bravure, ali misliim da u toj činjenici leži dosta problema. Kakav ti je lider, takav je i ostatak tima. Mi ćemo i narednih godina biti u vrhu svetske košarke, i igraćemo olipmijadu, ali se plašim da će nam ta glavna titulua, to zlato uvek izmicati. Imali smo jednog mladog momka od 22 godine koga je Duda 2009. poveo na prvenstvo i dao mu odrešene ruke. Taj nas je momak uveo u finale EP svojom hrabrom i odvažnom igrom, pogotovo u 1/2 finalu. Naredne godine, taj momak ifra svoj prvi F4 Eurolige i gubi od po meni nikada jače Barselone. Mislio sam, pa dobro, Barsa je bolja, a Teovo vreme tek dolazi. Nekoliko meseci nakon toga, Teo predvodi naš tim do najbolja 4 tima na svetu, gde bivamo pokradeni, da ne ponavljam sada kao papagaj. Stavlja Špancima čuvenu trojku, i u tom trenutku kroz moju glavu se proliva misao, "On je taj". Imamo tog igrača koji će u zadnjem minutu uzeti loptu i rešiti utakmicu u našu korist. Izgleda da je ta trojka i njega malo uljuljkala i dala mu za pravo da razmišlja, da je najjači, umesto da zapne još više, radeći na poboljšanju samog sebe i svojih nedostataka. Naredna sezona U Euroligi bila je za zaborav. Kada je došao Spanulis, bio sam ubedjen da sa Dudom lagano uzimaju EL, i da je Teo zreo da podigne pehar prvaka Evrope, međutim isprečio se Montepaski sa Markom Jarićem. Tada dobar tim, za koji sam bio ipak ubedjen da će metlom biti ispraćen iz te 1/4 finalne serije, pogotovo nakon prve utakmice i demonstracije sile u Pireju. Moja predviđanja i želje bile su netačne. To leto u reprezentaciji bilo je razočaravajuće, a za tako nešto krive su povrede sa kojima apsolutno, kao i mnogo puta nismo imali sreće. Naredne godine, Teo prelazi u CSKA. Oformljava se ekipa koju je bilo čast gledati. Krstić, Hrijapa, Kirilenko, Gordon, Šiškausaks, Šved, predvođeni sjajnim Teom. Delovalo je da im ništa ne može stati na putu ka tituli. Tako je i delovalo, sve do finala. Sve do onog prokletog finala, u prokletoj dvorani Sinan Erden, gde smo i 2 godine pre sramno izbačeni iz finala SP. Ta utakmica i čuveni Printezisov šut, po meni, odredili su tok Teove karijere. Tu se upravo lomilao da li če on biti "taj" koji jako mlad, sa 25 godina uzima prvu titulu EL, ili će ostati upamćen kao poraženi iz čuvenog Istanbulskog finala. Nakon toga, ređali su se F4 turniri i redovni porazi. Počelo je da se priča o kompleksu zvanom Olimpijakos sa Bilijem. Ima istine, nažalost. Nakon prošlog SP, i Teovog vaskrsa (pre svega na mentalnom planu) i prošle sezone sam opet bio ubeđen da titula EL ovaj put definitivno ne može zaobići Moskvu, kad ono opet Bili i kompanija. Počelo je da se sumnja u Teov pobednički mentalitet i sposobnost da tim vodi do titule. Ja sam ubeđen da još ima vremena. I Bili je svoj procvat doživeo u tredesetim godinama igračke karijere. Zašto ne bi i Teo. Ove godine, namerno neću biti siguran na je CSKA kadar velikog rezultata, pa se nadam da će bez tereta velikih očekivanja biti ono što očekujem već godinama, da dobjemo point guarda koji konačno osvaja major title. Na taj način dobiće i reprezentacija, siguran sam.
Poenta priče je da je za budućnost ko god da nasledi Tea, najbitnije da stekne pobednički mentalitet i gra u pobedničkim ekipama. To je ključ uspeha, po meni. Ne mora da bude novi Teo, novi Sale ili Kića. Neka bude svoj, neka bude jednistven i neka bude sposoban da vodi ekipu do pobede u svakoj utakmici, naočito u velikim. U takve Teove sposobnosti se opravdano sumnjaa zadnjih 5 godina. Iz sveg srca navijam da je pred nama EL, a i reprezentativna sezona za demanti.
- By Salvatore Guliano