- Čet Apr 14, 2016 10:21 am
#195707
Некако се опет полако провлачи еуфорија, када је репрезентација Србије у питању. Већ сви гледају Рио, ето већ се мерка и медаља. А заборавља се да до Риа треба доћи. Ваља проћи квалификациони турнир у Београду. А противници нису нимало наивни, напротив, јако квалитетне су то екипе. Увек се некако подсетим еуфорије пред ЕП 2005, и знамо како је ишла та прича. И то би нам требала бити поука, а и ко год је трчао пред руду, рђаво је прошао.
Наравно, разумљива су очекивања љубитеља кошарке, сви се надају добром, нација је увек гладна успеха, али и опрез није на одмет. И "dovlimir" је у праву. Сви наши потенцијални репрезентативци су имали добре сезоне иза себе. Богдан је и дефинитивно напредовао у свим сегментима игре, исто ажи и за Јокића, Јовић је разбио предрасуде (и предрасуде које се тако лако "приме" код љубитеља кошарке) да је играч само за епизодне улоге, ту се појавило и неколико јако занимљивих играча у год. 95.
Важно је и да неки ове сезоне (рецимо Калинић, Милутинов) играју у доста богатијим клубовима, где се морају наметнути у конкуренцији (7-8 па и више) скупих, супер-квалитетних и доказаних играча, ту се и није лако изборити за одговарајући третман. Такође, центарски двојац из ПАО-а игра своју прву праву евро-лигашку сезону, сигурно су то данас изграђенији играчи него прошле године.
Оно што такође морамо имати на уму је да су такмичења националних селекција по много чему специфична, сигурно захтевнија него национални шампионати, евро-купови, па и НБА лига, посебно њен регуларни део. Ту се на грешке, празан ход и нема право.
Били смо сведоци да многи НБА играчи, који су имали и добре НБА сезоне иза себе, на ЕП или СП не испуне очекивања, некад се једноставно не снађу, не прилагоде начину игре и потребама које захтевају та такмичења и играње за националну селекцију. То некад прате и позивке, јавност се подели, оно, хандри га селектор и неда му да покаже колико вреди (како то беше рецимо у случају ЦГ), но неки се не уклопе у систем. Добро је ако се игра и све њима подреди, и то некако функционише (мада је и ту питање колико то на паркету добро изгледа), али некад баш и не прихватају да се и они морају подредити колективу, а не играти само за властиту статистику, а ако томе додамо и неког натурализованог Амера (који и тако често гледају само личну статистику), у таквим нац.селекцијама и нема неке хемије. А без добре хемије у екипи, данас се тешко добром надати.
Мислим да ми нећемо имати тих пробема, неби требало. Бјелица је већ годинама поуздан ослонац репрезентације, он ће увек одрадити оно што се од њега очекује. Јокић дефинитивно поседује кошаркашку интелигенцуију, и у НБА га краси рационалност у игри (мислим да је и то разлог што је добио тако добар третман код Мелоуна), а то се и тражи у нац. селекцији.
Боби није у репрезентацији од 2011-е, али код њега су важније његове димензије, односно када је он на паркету, поставка у одбрани се мора њему прилагодити.
Важно је да имамо доста поливалентних играча, неке репрезентације (у Европи) и имају јаче по рејтингу играче, али толико поливалентних играча нико нема, ни близу. То омогућује Салету доста опција.
Тако, имамо основа да се добром надамо. Можемо само да пожелимо да наше у финишу сезоне заобиђу повреде, могло би то добро изгледати у Београду.
- By Salvatore Guliano
- By Bojdo