- Ned Mar 20, 2016 10:44 am
#194876
Приметио сам нешто одавно, када су у питању националне селекције. Ту је наравно безброј селектора, свако има неку своју екипу, али и ти љубитељи кошарке, чија страст за кошарком се мора наравно уважавати, гледају у правилу до властите тарабе, и састављају екипу од оних играча који им се највише допадају (а и логично да ће навијач неког од вечитих у дилеми од 2 конкурентна играча на некој позицији дати предност оном из "свог омиљеног клуба", поштено). Тако се састављају екипе за ол-стар мечеве, и мечеве где се не морате равнати према противницима, а и не морате марити колико ће ти играчи моћи одиграти на потребном нивоу где се игра дан за дан, колико ће се подредити колективу, прихватити улогу у тиму и мању минутажу и још много тога.
Ако таквим острашћеним љубитељима кошарке скренете пажњу да су и други опасни, да имају квалитет, да ваља потражити играче који ће им парирати следи одговор, уз наравно понеку увреду: "шта, ми да се равнамо према тамо некима, ми смо велесила, ми требаммо гледати само себе, нека се они према нама равнају", и сличне мудролије, уз често омаловажавање ривала. И погубно размишљање.
САД су некад тако састављале екипу, од неких универзитетски играча, не марећи много и на селекцију, јер су били предоминантни. Па како су 1970их и 1980их почели губити доминацију мењају оријентацију и од 1992-е шаљу у правилу ол-стар НБА тимове. И ту су такође били предоминантни 10ак година.
Нису много марили ни на припреме, нису марили да то буде такмичарска екипа већ тако екипа коју одаберу на основу неког произвољног виђења. И 3 пута су се опекли, 2002-е (Србија) па 2004-е (Скола и гаучоси) и 2006-е (Спанулис и несташни Грци).
И мењају оријентацију, увидели су да тако више не иде. Од 2008-е, то је већ темељитији приступ, ствари преузима један од понајбољих њихових тренера Кшишевски, то су већ такмичарске екипе, не ол-стар екипе већ екипе које ће најбоље парирати противницима, имају и специјалце за одбрану (рецимо Игудала, Т.Чендлер који никако нису ни међу 40ак првих звезда НБА), "скенирали" су детаљно европске екипе, проценили да су корисније ниже поставе, зато увек у екипи имају "лажне четворке", и уопште форсирају (брзу и агресивну) игру на коју ће европске екипе теже одговорити.
А пазите, САД имају базу играча да саставе 8 супер јаких селекција, минимум, и они не улазе у ову причу препотентно са неком ол-стар екипом, већ се равнају према опасним противницима, па ко смо онда ми да кажемо, какви црни Чеси, Летонци итд.
Зато се морамо равнати према потенцијално опасним ривалима, а то су у Београду посебно Чеси и Летонци. А "Jomer" је већ приметио, Летонци ће бити, играо Порзингирс или не, јако опасни, оријентација је на спољној игри, на шуту, и јако опасни шутери али добри су и у рекету. Ваља одговорити, ваља тражити решења, играче који ће их притискати, одиграти агресивну одбрану, имати и 3 или 4 спољна специлакца за одбрану у екипи (срећом, имамо их), чак и предлог "Подгорице" да барем на турнир у Београду одемо за 8 спољних и 4 висока има смисла (иако сам увек лично за 7+5, али има смисла).
И Чеси су опасни. Видели смо их на ЕП, немају ширину, игра им се темељи на тројици играча (Весели, Саторански и Шилб) али и такви су разбили Хрвате 30ак разлике. Имали су на ЕП тек једног високог играча, али биће кудикамо јачи у рекету јер ће ту бити и овај Балвин (217 цм), који је опасно напредовао и има у Севиљи јако добру сезону. Самим тим ће Весели бити растерећен, играти и поз. 5 и поз. 4 по потреби. И ту треба тражити решења која ће квалитетно одговорити.
Тако, много тога ваља имати на уму, профил противничких играча, које су им слабе и добре стране, проценити где можемо остварити доминацију, извагати много тога, и саставити екипу екипу која ће добро изгледати.
За сада и није разумно већ тражити неких 12, већ одредити на некој позицији која су двојица, а којег ваља отписати, јер не знамо шта ће се све издогађати у наредна 4 месеца. Могуће су и повреде, да нешто искрсне, да се неко наметне.
И Сале верујем има доста играча у фокусу, па барем 20ак, можда и 25, видећемо када објави шири списак да ли ће бити неких изненађења.
Ако таквим острашћеним љубитељима кошарке скренете пажњу да су и други опасни, да имају квалитет, да ваља потражити играче који ће им парирати следи одговор, уз наравно понеку увреду: "шта, ми да се равнамо према тамо некима, ми смо велесила, ми требаммо гледати само себе, нека се они према нама равнају", и сличне мудролије, уз често омаловажавање ривала. И погубно размишљање.
САД су некад тако састављале екипу, од неких универзитетски играча, не марећи много и на селекцију, јер су били предоминантни. Па како су 1970их и 1980их почели губити доминацију мењају оријентацију и од 1992-е шаљу у правилу ол-стар НБА тимове. И ту су такође били предоминантни 10ак година.
Нису много марили ни на припреме, нису марили да то буде такмичарска екипа већ тако екипа коју одаберу на основу неког произвољног виђења. И 3 пута су се опекли, 2002-е (Србија) па 2004-е (Скола и гаучоси) и 2006-е (Спанулис и несташни Грци).
И мењају оријентацију, увидели су да тако више не иде. Од 2008-е, то је већ темељитији приступ, ствари преузима један од понајбољих њихових тренера Кшишевски, то су већ такмичарске екипе, не ол-стар екипе већ екипе које ће најбоље парирати противницима, имају и специјалце за одбрану (рецимо Игудала, Т.Чендлер који никако нису ни међу 40ак првих звезда НБА), "скенирали" су детаљно европске екипе, проценили да су корисније ниже поставе, зато увек у екипи имају "лажне четворке", и уопште форсирају (брзу и агресивну) игру на коју ће европске екипе теже одговорити.
А пазите, САД имају базу играча да саставе 8 супер јаких селекција, минимум, и они не улазе у ову причу препотентно са неком ол-стар екипом, већ се равнају према опасним противницима, па ко смо онда ми да кажемо, какви црни Чеси, Летонци итд.
Зато се морамо равнати према потенцијално опасним ривалима, а то су у Београду посебно Чеси и Летонци. А "Jomer" је већ приметио, Летонци ће бити, играо Порзингирс или не, јако опасни, оријентација је на спољној игри, на шуту, и јако опасни шутери али добри су и у рекету. Ваља одговорити, ваља тражити решења, играче који ће их притискати, одиграти агресивну одбрану, имати и 3 или 4 спољна специлакца за одбрану у екипи (срећом, имамо их), чак и предлог "Подгорице" да барем на турнир у Београду одемо за 8 спољних и 4 висока има смисла (иако сам увек лично за 7+5, али има смисла).
И Чеси су опасни. Видели смо их на ЕП, немају ширину, игра им се темељи на тројици играча (Весели, Саторански и Шилб) али и такви су разбили Хрвате 30ак разлике. Имали су на ЕП тек једног високог играча, али биће кудикамо јачи у рекету јер ће ту бити и овај Балвин (217 цм), који је опасно напредовао и има у Севиљи јако добру сезону. Самим тим ће Весели бити растерећен, играти и поз. 5 и поз. 4 по потреби. И ту треба тражити решења која ће квалитетно одговорити.
Тако, много тога ваља имати на уму, профил противничких играча, које су им слабе и добре стране, проценити где можемо остварити доминацију, извагати много тога, и саставити екипу екипу која ће добро изгледати.
За сада и није разумно већ тражити неких 12, већ одредити на некој позицији која су двојица, а којег ваља отписати, јер не знамо шта ће се све издогађати у наредна 4 месеца. Могуће су и повреде, да нешто искрсне, да се неко наметне.
И Сале верујем има доста играча у фокусу, па барем 20ак, можда и 25, видећемо када објави шири списак да ли ће бити неких изненађења.


