[Salvatore Guliano]

Tek sad vidim ovaj post od druga sa Karaburme...

Pa brate sličan neki osećaj i kod mene i kod mnogo mojih vršnjaka, pritom parova sa ili bez dece sa akademskim zvanjima i 5 godina iskustva rada u struci bez političke protekcije i povlačenja veza, dakle generacija od 30 godina. Sve više nas pominje da bi selidba bila opcija ako se nešto ne promeni, sve više nas je kojima je muka ovoga, mi smo ti koje je ovo kroz istoriju najmanje zakačilo jer smo bili mali 1999. i 2000. ili nismo imali pravo glasa 2012. Nas teslače sa svih strana, osećamo i osećali smo kako ti treba veza za posao u državnom apratu, kako ti treba veza za porođaj, kako ti treba veza za snimanje jebenih kukova kod bebe, kako ti treba veza da upišeš dete u vrtić, kako ti treba veza za lekara da li za tebe ili tvog bližnjeg, kako ti treba veza za upis u željenu školu, fakultet, kao ti treba veza za rešavanje predmeta u katastru, kako ti treba veza za jebeno sve u životu pa i da organizuješ jebenu sahranu... Svi smo za promene, svi smo na početku svojih familijarnih života, na delom razvijenoj profesionalnoj ulozi, ali na ozbiljnoj raskrsnici, pokušavali smo i mi sa nekim aktivnostima prethodnih 10 godina, ali ova deca su nam ulila novu nadu. Oni su drugačiji, danas većina nas je tu da stane uz njih, da podrži, bio sam sa suprugom i detetom od godinu dana na prostestnoj šetnji 15.03. bili smo na više lokalnih protesta svi zajedno, organizovali smo na polsu neradne dane kada je bilo poziva na štrajk i obustavu rada. Međutim, jbg iskreno govoreći, postoji taj strah da se ide na ove "obračune" jer imaš šta da izgubiš, ima ko da te čeka kod kuće...

S druge strane, apsoluno, svako od nas ima svojim radom dostignut neki nivo na kojem ne utiče na tebe direktno ni poskupljenje goriva, ni to što je namešten tender, ni mnogo drugih stvari, ali ipak te umori sve to i kumulativno utiče. Shvatiš da ništa nisi mogao i nisi uradio da promeniš za svoju državu i onda ti bude loše, kao što kaže Karabu. Kolko god para imao i kolko god te ne pogađalo nije to to...

Za vikend prošetasmo Adom, neviđeni broj doseljenika, da li je bila neka mainfestacija za njih šta je, ali nije ti prijatno više po svom gradu da šetaš, ne osećaš se bezbedno... Turci, Rusi, Ukrajinici, Pakistanci, Iranci, Kinezi, nema koga nema više, ono što je bilo pre karakteristično za područje oko autobuske i železničke stanice u BG i ekonomskog faksa sad je za ceo grad. Nemam ništa protiv tih ljudi, naprotiv, ali nekako gubimo bitku, menjaju nas sa drugim boljim i poslušnijim narodom u sopstvenoj državi. To nije sporno, ako bi bilo kao u Austriji, gde se zna da austijanci žive na severu u nekih par gradova i gde se zna da oni imaju platu koja je reda veličine 10.000, da oni rade samo stručne poslove, da su oni privilegovani, a da ti kao doseljenik možeš da živiš i radiš za maximum 5.000 i da dobiješ neverovatne mogućnosti i prava koja nigde drugo ne bi mogao da dobiješ i onda su svi srećni. Zato su Švajcarska, Nemačka, Austrija pune blakanaca, turaka i ostalih doseljenika, ali ti doseljenici ne žive u čisto austrijskom mestu ili ih ima vrlo malo, već žive u metropoli Beču. A kod nas je druga priča, ti živiš i i radiš za 1.000 a ovaj doseljenik će da dođe i da radi taj posao za 400 i imaće veća prava od tebe, e to kada shvatiš postane jebeno...


Ja i dalje imam pozitivan stav i verujem u promenu za razliku od starijeg kolege sa Karaburme, ali dosta toga delimo, verujem da je slična situacija sa ostalima.

[Karaburac]

Bio sam na listi za narodne poslanike i beogradske odbornike na proslim izborima jedne opozicione opcije. U centralnom izbornom stabu zaduzen za analitiku za celu Srbiju. Radio obuke kontrolora i logisticku podrsku na Paliluli. Nazalost, licno upoznao skoro sve opozicione prvake. To je sve jako slabo i vrlo neiskreno.

Ima ona stara gde kazu svima smeta sto direktor jebe sekretaricu, samo vecini smeta sto nisu na mestu direktora, a manjini sto je to lose. Ja sam u manjini.

Bio sam u fazonu da ne smem da prepustim neka mesta ljudima za koje znam da su nemoralni, da je to moja duznost, ali sam prosto digao ruke na kraju.

Nisu sve price za javno, mozda nekad za uz pivo, ali generalno jako razocaravujuce iskustvo.

Ono sto mi se svidja je sto su ovi klinci mnogo pametniji od nas i ja licno nisam mogao ni da zamislim kakav su stepen organizacije oni jako brzo postigli. To zaista budi neku nadu u bolje sutra.

Mene brine sto znam ko im je protivnik i sto vidim na sta su sve spremni. Iskreno mislio sam da neke granice nece tako lako preci, ali presli su ih i mislim da su rukavice skroz pale. Bojim se kao sto sam rekao da ova opcija nema dovoljno resursa za adekvatnu borbu.

Ovaj deo Srbije koji se buni je civilizovaniji deo Srbije, a nazalost u gradjanskim borbama obicno veci divljaci pobede.

Najvise bih na svetu voleo da pogresim. Uzasava me na primer sto u mom domu zdravlja sada ima 2 pedijatra a bilo ih je 7. Jedna ide u penziju za godinu dana. Sto za vakcinu zovem vezu. Ne zelim da i moje dete prolazi kroz to sa svojim detetom.

[BBBbbb]

Kolko god para imao i kolko god te ne pogađalo nije to to...

Ja obicno kazem - mozes ostati izolovan dok ne zatreba ozbiljnije lekar, tad te podseti na stanje.

Slicna neka prica sa mojim okruzenjem (s tim da smo malo stariji od tvojih), ali poslednjih godinu dana neko od njih uzme da opipava na sta bi licilo da se zapali van, prevashodno zbog dece. Kazem opipava, jer do mene dodju pitanja kako ide privikavanje, kolko je zajebano naci vrtic, skolu za decu i sl.

Nekih 3 godine sam van, ne iz tih razloga, vec sam bio resio da menjam posao i reko - OK nista me ne vezuje da moram u nekom mestu da budem, stavio filter Evropa i krenuo da gledam oglase koji mi se svidjaju. Tipa za 3 nedelje sam dobio ponudu za relokaciju i od tog momenta pa narednih par meseci dok se papirologija zavrsavala, meni je prvi put krenula ta kriza sjebane sredine, koju moji ortaci s decom prozivljavaju.
Do tog momenta kompartmentalizovao sam sasvim OK svoj zivot od stanja u drzavi. To ne znaci da sam ignorisao desavanja. Isao sam redovno na proteste, ali nisam dizao ocekivanja, nisam mogao da stajem uz opozicione stranke (Karabu vec objasnio zasto, a realno svako posten ko je tu probao nesto odustane nakon sto ga na svim medijima krenu mazu blatom). Ali nakon guranja s policijom oko litijuma i sto ce pola zemlje s tim razjebati, odem na pivo i klopu.
Valjda je ta mentalna brana pala kad sam skontao da palim i tako me je poslednjih mesec dana tu udarila neka anksioznost oko situacije tu. Do te mere da je definitivno bila iracionalna. Ja nemam klince, pa sam kontam zato lako mogao da "ignorisem" stanje pre toga.

[Salvatore Guliano]

Kolko god para imao i kolko god te ne pogađalo nije to to...

Ja obicno kazem - mozes ostati izolovan dok ne zatreba ozbiljnije lekar, tad te podseti na stanje.

Slicna neka prica sa mojim okruzenjem (s tim da smo malo stariji od tvojih), ali poslednjih godinu dana neko od njih uzme da opipava na sta bi licilo da se zapali van, prevashodno zbog dece. Kazem opipava, jer do mene dodju pitanja kako ide privikavanje, kolko je zajebano naci vrtic, skolu za decu i sl.

Nekih 3 godine sam van, ne iz tih razloga, vec sam bio resio da menjam posao i reko - OK nista me ne vezuje da moram u nekom mestu da budem, stavio filter Evropa i krenuo da gledam oglase koji mi se svidjaju. Tipa za 3 nedelje sam dobio ponudu za relokaciju i od tog momenta pa narednih par meseci dok se papirologija zavrsavala, meni je prvi put krenula ta kriza sjebane sredine, koju moji ortaci s decom prozivljavaju.
Do tog momenta kompartmentalizovao sam sasvim OK svoj zivot od stanja u drzavi. To ne znaci da sam ignorisao desavanja. Isao sam redovno na proteste, ali nisam dizao ocekivanja, nisam mogao da stajem uz opozicione stranke (Karabu vec objasnio zasto, a realno svako posten ko je tu probao nesto odustane nakon sto ga na svim medijima krenu mazu blatom). Ali nakon guranja s policijom oko litijuma i sto ce pola zemlje s tim razjebati, odem na pivo i klopu.
Valjda je ta mentalna brana pala kad sam skontao da palim i tako me je poslednjih mesec dana tu udarila neka anksioznost oko situacije tu. Do te mere da je definitivno bila iracionalna. Ja nemam klince, pa sam kontam zato lako mogao da "ignorisem" stanje pre toga.

Pa znaš kako ja sam pre 6 godina bio na prekretnici, dok sam bio na masteru u Grčkoj. Imao sam ponudu da se vartim kući, preuzmem porodični biznis i provodim vreme sa svojim najmilijima, a sa druge strane ponude za doktorske u Grčkoj, USA i Australiji. U tom trenutku, kao neko ko je imao 25 godina dugo sam razmišljao i presudile su neke privatne stvari, pa sam se vratio. Ali ono što je najveći strah meni bio tada je to da si ovde mnogo manje siguran, da mnogo lako možeš nekome da staneš na žulj, da može neko da te pregazi na ulici, da može da ti uništi mali biznis zbog pravljenja monopola, da može zbog projekta koji si nekome "skinuo" da završiš sa inspekcijom, da mogu da ti pošalju izvršitelje zbog poreskog duga koji je imala tvoja baba 2003. godine i slično... Sve to me je plašilo i sve to se danas samo još više odražava, ali ne gubim nadu u bolje sutra i nemam ništa protiv ljudi koji idu i kojima je dosta i muka.

Masu puta sam razmišljao i pričao sa suprugom, jedini problem kod nje je što je učiteljica i što taj posao nigde drugo sem u Srbiji ne bi mogla da radi, ali sutra bismo se preselili i ništa što nas veže ne može da nas zaustavi ako dođe do toga.

[Gaja]

Ako neko ide do Malte nek se javi jer od ponedeljka sam tamo. Dobio sam posao, tako da cu biti bar 6 meseci, ako mi se svidi onda i vise hah

[Zex88]

Ako neko ide do Malte nek se javi jer od ponedeljka sam tamo. Dobio sam posao, tako da cu biti bar 6 meseci, ako mi se svidi onda i vise hah

Један од планова ми је да одем да видим Малту у наредном периоду..
Вероватно следеће године,Боже здравља..

Послато са SM-A725F помоћу Тапатока

[Gaja]

Gotivio sam ovog Carli Kirka jer je argumentovano obesmisljavao (pored ostalog) vok kulturu. Tako da me njegovo ubistvo u najmanju ruku sokiralo. Sokiralo dok nisam video hiljade smajli reakcija na nekoj random objavi na fejsu o njegovom ubistvu. Pomislio sam da li je moguce da se ljudi javno smeju/raduju necijem ubistvu? Citajuci komentare i zalazeci dublje u njegove klipove video sam da navukao ogroman gnev 'vokovca', Palestinaca (kaze Palestina ne postoji), itd...
I pored svega jednostavno je neprihvatljivo takvo ponasanje, osim ako se radujes smrti Hitlera.

[Zex88]

Мени је најгоре што сам на твитеру налетео на снимак убиства. Баш ми је мука било након тога. А онда сам погледао и снимак убиства девојке и онда нисам могао да спавим. Све је отишло у три лепе.

Овај свет је често одвратно место.


Послато са SM-A725F помоћу Тапатока

[Antoine]

Gotivio sam ovog Carli Kirka jer je argumentovano obesmisljavao (pored ostalog) vok kulturu. Tako da me njegovo ubistvo u najmanju ruku sokiralo. Sokiralo dok nisam video hiljade smajli reakcija na nekoj random objavi na fejsu o njegovom ubistvu. Pomislio sam da li je moguce da se ljudi javno smeju/raduju necijem ubistvu? Citajuci komentare i zalazeci dublje u njegove klipove video sam da navukao ogroman gnev 'vokovca', Palestinaca (kaze Palestina ne postoji), itd...
I pored svega jednostavno je neprihvatljivo takvo ponasanje, osim ako se radujes smrti Hitlera.

Mene šokira kada neko koga smatram školovanim i elokventnim "gotivi" ljude poput Čarlija Kirka.

[Karaburac]

Da je ziveo u Srbiji verovatno bi ga manje Srba gotivilo.

Ima neceg zanimljivog u toj geografskoj dislociranosti. Na primer, dosta ljudi koji ne gotive Vucica, gotiva Putina jer prcka Amere, a ne trpe posledice negativnih stvari jer smo dislocirani od prakticnog zivota. Ovo pogotovo vazi za period pre rata. Iako na unutrasnjem planu sve sto se zamera nasoj vladi moze da se primeni i na rusku... Mislim da to isto moze da,se primeni na Trampa, Orbana itd...

Kad si dislociran od nekih stvari vise se fokusiras na pozitivno nego na negativno, kad zivis to onda uglavnom obrnes percepciju.

Ono sto postujem generalno kod ljudi kao sto je Kirk je sto su spremni da polemisu o skakljivim temama. Pa makar imali i razlicite stavove. Kod nas je polemika o teskim temama bukvalno iscezla. Ne secam se kad sam o bilo cemu bitnom kod nas poslednji put cuo neku ozbiljnu raspravu.