Ove sezone sam pisao o uglavnom svim većim konkurentima za titulu najbolje ekipe u koledž košarci, ali dok se najveći favoriti busaju u grudi i smenjuju redovno na poziciji prvorangirane ekipe, jedan tim je proleteo ispod radara i, sasvim zasluženo, dospeo u žižu interesovanja.
Miami Hurricanesi su svojim partijama zaslužili epitet „giant killera“ i jedne od naopasnijih ekipa u NCAA. Pre početka sezone se znalo da „The U“ ima dobar sastav, ali retko ko je mogao da ih ozbiljno uvrsti u red najvećih favorita, pa čak i u red ekipa koje bi mogle da iznenade. Trenutno je Miami trećerangirani tim koledž košarke.
Odlična sezona nije izgledala tako na samom početku. Već u drugom meču Miami je izgubio od tima Florida Gulf Coast-a, ekipe koja za NCAA znači koliko i šampion San Marina za Ligu šampiona. Ali, kockice su tek počele da se slažu. Nakon pobede nad nezgodnim Detroitom usledio je meč sa ozbiljnim timom Michigan St. Spartansa, gde su Hurricanesi valjda ukapirali da imaju šta da pokažu. Kako je sezona odmicala, i protivnici su postajali teži, ali je i The U igrao sve bolje. Padali su redom veliki timovi poput North Carolina-e, Marylanda, Bostona, Duke-a (skoro 30 razlike), Florida St., NC State-a, ponovo Bostona, ponovo NC i ponovo Florida State-a.
Hurricanesi trenutno možda igraju i najbolju košarku u ligi. Sve jedno im je da li igraju kod kuće ili u gostima. Šta je tajna ove ekipe? Pre svega to što nemaju zvezde u timu. Ne postoje košgeteri i defanzivni specijalci, već svi igaju sve. Miami igra odličnu timsku odbranu, a u napadu se ne uzdaju u to da li će im glavna zvezda imati šutersko veče. U timu nema igrača koji postiže 20+ poena po meču. Štaviše, nema igrača koji postiže ni 15+ poena, ali zato ima njih desetorica koji imaju dvocifrenu minutažu po utakmici. Osnovna karakteristika tma je intenzivna odbrana kojom protivnika spuštaju na ispod 40 odsto šuta za dva poena, ukupno tek 34% iz igre. Napadački, tim je dosta izbalansiran. Tim je veoma iskusan. Od pet najboljih igrača tima četvorica su seniori.
Napadački, glavna okosnica tima je odličan bekovski tandem
Durand Scott&
Shane Larkin. Scott je najbolji strelac tima sa 14p po meču, ali je ipak prva violina sofomor Shane Larkin. Odlični šuter je prosto eksplodirao ove sezone duplirajući poene, skokove i asistencije po meču. Larkin je plejmejker koji odlično kontroliše tempo igre i sjajno razigrava saigrače, ali predstavlja i najubojitije oružje u šutu za tri poena. Ove sezone postiže blizu 14 poena i 4.5 asistencija i skokova, uz dve ukradene po meču i dobar šut za tri poena (44%). Defanzivno, Larkin je jedan od boljih kradljivaca u ligi i igrač koji može da sačuva skoro svakog NCAA beka. On je jedan od razloga odlične timske odbrane i činjenice da Miami prima svega 58 poena po meču.
Izbalansiranost tima je postignuta zahvaljujući činjenici da Miami u svom sastavu ima jako dobre visoke igrače, poput Kenny Kadji-ja, koji osim što značajno pomaže u skoku i zatvaranju reketa odlično širi odbranu dobrim šutem spolja, i najboljeg skakača tima Reggie Johnsona . Osim njih, The U ima i velikog borca Juliana Gamble-a koji ulazi sa klupe i završava prljav posao. Takođe, krila Trey McKinney i Rion Brown su atletska krila koja i te kako mogu da pogode spolja. Kada sve ovo spojite u celinu, imate fenomenalno kompaktan i nezgodan tim koji će još mnogima pomrsiti planove, možda baš na završnom turniru, posebno uzimajući u obzir da ih sa klupe predvodi iskusni Jim Larranga koji zna kako se neopažano provući pored favorita, kao što je pokazao kada je sa George Mason-om 2006. stigao do Final Foura. Ne vidim zašto to ne bi ponovio i ove godine.
That's why I love NCAA basketball! 
