[Karaburac]

Meni je jos bolje sa kim vodi polemiku.

PS ovo me podseti... Pre jedno mesec dana naletim na mom faksu na jednog teskog zaluda koji je mrtav ozbiljan krenuo da me ubedjuje da su prvi ljudi zaista ziveli po 500-600 godina kao sto pise u Starom Zavetu, jer su ranije vremenski uslovi bili takvi da je (pazi sad ovo) atmosfera imala mnogo visi procenat kiseonika te tako stvarala efekat hiperbaricne komore koja je usporavala prirodno starenje ljudi

Jedino gore od ove price je onaj lik sto me je ubedjivao da ukoliko 5 minuta dnevno gledas u Sunce ne moras ni da jedes ni da pijes vode

[J.Erving]

Meni je jos bolje sa kim vodi polemiku.

PS ovo me podseti... Pre jedno mesec dana naletim na mom faksu na jednog teskog zaluda koji je mrtav ozbiljan krenuo da me ubedjuje da su prvi ljudi zaista ziveli po 500-600 godina kao sto pise u Starom Zavetu, jer su ranije vremenski uslovi bili takvi da je (pazi sad ovo) atmosfera imala mnogo visi procenat kiseonika te tako stvarala efekat hiperbaricne komore koja je usporavala prirodno starenje ljudi

Jedino gore od ove price je onaj lik sto me je ubedjivao da ukoliko 5 minuta dnevno gledas u Sunce ne moras ni da jedes ni da pijes vode

Hahah, setih se da je prosle godine bio clanak o nekoj babi koja je imala isti trip o fotosintezi. Sledeci clanak o njoj je objavljen par nedelja posle. Zamisli, nakon sto danima nije jela, odjednom joj nesto nije bilo dobro pa je morala da odustane. To kao ono o Ciginom magarcu, taman ga naucio da ne jede, a on mu crce. Steta.

[Edibledi]

Реч пастира - Отац Арсеније Арсенијевић: Сумрак цивилизације





Tема обухвата мноштво поглавља из живота савременог човека на почетку 21. века. "Управо тог човека, садашња цивилизација од малих ногу учи да не буде духовно биће" рекао је наш данашњи гост, јереј Арсеније Арсенијевић, старешина Вазнесењске цркве у центру Београда. Шта ми као православни хришћани можемо, какву слободу нам нуди савремени свет, на шта нас Христос позива, нека су од питања о којима је беседио о. Арсеније.

http://www.slovoljubve.com/emisije/rec- ... vilizacije

[J.Erving]

Dubravka Ugresic: Don’t take it personal

[Edibledi]

Под знаком питања - Олга Красић-Марјановић





Каква је била српска књижевност у Првом светском рату, ко се од српских књижевника борио на нашој, а ко на непријатељској страни, ко је сарађивао са окупатором, а ко је дао живот за своју земљу? Какву је несрећу доживео Бранислав Нушић, зашто су трагично скончали Милутин Ускоковић, Владислав Петковић-Дис и Милутин Бојић, како су Драгиша Васић и Станислав Краков писали у рову, а које револуционарне идеје је спроводио Иво Андрић? На ова, али и многа друга питања одговара Олга Красић Марјановић, аутор књиге „Српски писци у Великом рату“.

http://www.slovoljubve.com/emisije/pod- ... marjanovic

[rudonja]

[BBvideo 560,340][/BBvideo]

[Edibledi]

Архимандрит ЈОВАН Крестјанкин
О БЕСМРТНОСТИ ДУШЕ


ДУХ - НАЈВИШЕ СВОЈСТВО ДУШЕ ЧОВЕЧИЈЕ

"... Што је рођено од Духа, дух је"

(Јн. 3, 6)

У бићу људском јасно разликујемо душу од духа. Дух у себи садржи чувство Божанства - савест; и стални осећај недовољности свега постојећег. Дух је она сила коју је Бог удахнуо у човека при његовом стварању. Душа је нижа сила, тј. део животне силе којој је одређен удео у земаљском живљењу. Слично као код животиња, само што је човечија душа узвишенија, јер у њој дејствује дух сједињен с душом.

Сва својства душе, или тачније, сви покрети душе, толико су многообразни и сложени, испреплетани једни са другима, муњевито променљиви и неухватљиви, истовремено неразделни у јединственом делању, - али их је и поред тога могуће разликовати и поделити на три дела: на мисаони, осећајни и делатни део душе. Ова душевна стања данас су предмет изучавања науке која се зове - психологија.

1) орган тела помоћу кога душа твори мисаони процес јесте мозак;

2) централним органом осећања сматра се срце; оно је мерило стања духа, пријатног или непријатног; срце је животни центар бића људског у коме се сусреће све што улази у душу споља и све што из ње излази;

3) нашим жељама управља воља, која нема вештаственог органа у нашем телу, а оруђа којима се испуњавају жеље су телесни удови стављени у покрет помоћу мишићног и нервног система;

Душевни живот се састоји од испуњења потреба ума, осећања и воље. Душа вољно стиче сазнање испитано и проверено осећањем.

Дух који је од Бога, сједињен с душом самом животном силом, узводи је на ниво живе душе, и зато је човек биће двојне природе, духовно-телесне: једна тежи небу, а друга земљи.

Уколико се човек држи свога, од Бога му назначеног достојанства - он живи духом руковођен страхом Божијим, будно ослушкује глас своје савести, иштући оно што је горе. Али, уколико се потчини утицајима ниже природе, он испада из славе и достојанства богочовечије природе, и његов дух тражи испуњење међу стварима и бићима нижим од себе. С обзиром да у њима не налази испуњење, он се мири и почиње да пропада, а дух његов, као заробљеник у ланцима приморан је да служи дивљацима - похотама и недоличним страстима. Како дух нигде не налази покоја, страсти се све више и више распаљују, бесконачно растапајући и расипајући силе и моћи душе у ништа, у празно.

Животне потребе живих бића имају своју меру ограничену сопственом природом, док код човека који се потчинио страстима нема мере нити краја у испуњавању безбројних жеља. Безмерност желатељног дела душе долази од духа, који, своју жудњу за бесконачношћу добија управо од Бесконачног и Безмерног Творца, по чијем је образу и саздан, и у Коме је једино могуће испуњење жељене бесконачности, а не у ропству и власти похота и страсти.

Као што видимо, и у анималном делу човечије природе пројављује се натприродна тежња, што осталој створеној природи, тј. животињама, није својствено. Трезвено расуђивање доводи нас до логичног закључка да човеком влада дух, чији је истинити живот у Богу Који је Дух - и у Коме једино дух човечији налази покоја и мира, у Коме је његов рај и обећана земља.

Дух, - говори Свети Теофан Затворник - јесте она сила која од Бога исходи, која познаје Бога и која тражи Бога, и у Њему једином налази покоја; неким унутрашњим духовним осећајем спознаје своје происхођење од Бога, чувствује своју потпуну зависност од Њега, и схвата да је обавезан Њему угађати и живети само за Њега и Њиме. "

О овоме блажени Августин каже следеће: "Ти си, Господе, у нас уградио Божанску чежњу, и неспокојно је наше срце, све док не нађе мир свој у Теби. "

Дух се у човеку пројављује у три вида:



а) страх Божији

б) савест као глас Божији

в) чежња за Богом.

1) Страх Божији: није страх у свакодневном поимању ове речи; то је свештени благословени трепет пред поимањем величанства Божијега, нераскидиво свезан с неизмерном вером у истинито постојање Бића Божијега и Његовог делотворног присуства међу нама, и то као - Саздатеља, Сведржитеља, Промислитеља и Спаситеља.

2) Савест: она указује човеку шта је исправно, а шта погрешно; шта је Богу угодно, а шта није; шта нам треба, а шта не треба чинити; савест је наш унутрашњи судија и чувар закона Божијег; Св. Оци називају савест гласом Божијим у души човековој.

3) Чежња за Богом: уграђена је у нас, и ничим створеним на земљи наш се дух не може задовољити, док не стекне мир Божији у живом општењу с Оним Коме дух човечији непрестано, свесно или несвесно стреми.

[rudonja]

[BBvideo 560,340][/BBvideo]

[Mutinjo]

14. februara se navrsava ravno 40 godina od pocetka ekspedicije Kragijevac-Kilimandzaro, nesvakidasnjeg poduhvata nase auto industrije, i jedne neobicno uspesne marketinske kampanje.

Tog 14. februara 1975 godine 5 novih crvenih "zastava 101 i ekspedicija od 10 ljudi je krenula na 11000 kilometara dug put kroz Grcku, Egipat, Sudan, Keniju, Ugandu i Tanzaniju, sa ishodistem na Dzilmans pointu, vrhu Kilimandzara.

U to vreme, dok jos nije bilo razvijenih marketinskih strategija, prof.dr. Milan Rakocevic i Dragan Drakulic, tadasnji direktor komercijale Crvene Zastave su uvideli da bi ovo bila sjajna prilika za kragujevacki i jugoslovenski brend da se upusti u osvajanje ogromnog africkog trzista, kao i za testiranje ovog modela u ekstremnim uslovima surovih pustinja. Naravno, takva avangardna ideja nije bila sa odusevljenjem prihvacena pa je bilo tesko naci sponzore za jedan takav poduhvat.
Na srecu, neke manje firme su pronasle svoj interes, a i dve, u to vreme velike fabrike, "Modrica", cije je ulje korisceno tokom ekspedicije, i "Tigar" cije su gume osetile nepristupacno africko tlo.

Kao i sve velike price, i ovde je preduslov bio imati imalo srece, jer je 1975 bila jedna od retkih politickih i bezbednosno stabilnih godina na trusnom prostoru Africkog kontinenta. Suvisno je reci da je celoj situaciji dosta pomoglo i to sto je tadasnja SFRJ bila clanica nesvrstanih, a cuveni crveni pasos je otvarao sva vrata. Takodje, veliki broj nasih firmi je u to vreme poslovao tamo ( uglavnom su to bile gradjevinske firme ), pa je bilo zabelezenih slucajeva kada su priskakali u pomoc ovoj neobicnoj druzini ukoliko bi se nasli u problemu.

Putopisci i kamermani imali su pune ruke posla. Svaki deo puta je nosio neku svoju čar. Kako je u Grčkoj u to vreme bilo političkih previranja i demonstracija, ekspedicija je dobila jasne instrukcije iz Beograda da u Grčkoj ništa ne snima i ne piše. Naravno, nije se odolelo da se makar tajno zabeleže neki utisci. Plovidba preko Sredozemlja bila je burna poput besnog mora, morska bolest, kašnjenje u odnosu na plan puta. U Egiptu su morali da dobiju egipatske tablice, uz brdo papirologije. A onda Nubijska pustinja, hotel na otvorenom, na mestu gde kiša nije pala skoro dvadeset godina. Nekoliko izgubljenih dana dok se čeka dozvola policije da se put nastavi kroz pustinju. Sme se samo vozom, suviše je opasno. Ipak, ekspedicija testira automobile, voz ne dolazi u obzir. Policija, sa jednim od vozača, Zastavom zalazi 100-tinak km u pustinju da vidi kako se auto ponaša. Auto je odbranio čast, a litar rakije travarice je pomogao da se dozvola dobije. Dve nedelje nakon polaska iz Kragujevca, 28.februara, ekspedicija kreće u Nubijsku pustinju! Kola drže jak gas, ne smeju da kreću naglo, ukopaće se u pesak. Opreznost ipak nije sprečila probleme, pesak je pesak. Sunce žari, preko 40 u hladu, na direktnom suncu – ko zna! Sunce, pesak, guranje, znoj, vetar, promenljiva pustinjska ćud, ... činilo se u nedogled, ali kilometar za kilometrom, ekspedicija nastavlja! Kada je pustinja već bila za njima, saznaju da je Ministarstvo unutrašnjih poslova Sudana poslalo telegram kojim zabranjuje njihov prolazak kroz pustinju, zbog bezbednosti. Telegram zakasnio, ekspedicija, živa i zdrava na drugom kraju pustinje, u Kartumu, gradu u kome je godišnji prosek temperature 42 Celzijusa! Tu se spajaju Plavi i Beli Nil, a zanimljivo je da nakon spajanja još dugo teku odvojeno, jedan levom, drugi desnom obalom Velikog Nila!



Ekspedicija nastavlja put Kilimandžara. Pomireni sa daljinom, u nove, još teže izazove. A onda kroz požar Sudanske savane, prizor kakav se ne zaboravlja! Pred požarom beže životinje iz savane, insekti bombarduju automobile. Voda sa ledom u termosima odavno je poput čaja! Osveženja nema do sledećeg grada. Umor sve prisutniji kod ljudi. U afričkim gradovima mnogo Jugoslovena, grade puteve, mostove, bunare, stambene komplekse... Nekako je lakše kad se vidi svoj, još ako se to zalije litrima hladne vode! Čekajući vize za Ugandu, kreću dalje, novim bespućima, kozjim stazama, suvim rečnim koritima,... Moraju brže, bliži se sezona kiša, rečna korita će se napuniti.


Medijski je prica bila lepo propracena. Izvestaji u SFRJ su svakodnevno isli telefonom, a slike su dolazile avionskim putem. I veliki broj evropskih medija je propratio ovaj dogadja, a poseban osvrt su napravili mediji zemalja kroz koje je ekspedicija prolazila. Tom prilikom je napravljen i dokumentarni film pod nazivom "Ekspedicija Kragujevac - Kilimandzaro" za koji je muziku radio Zoran Simjanovic. Film je dugo godina bio izgubljen ali je velikim naporom ljudi koji su sudelovali u njemu vracen i njegova kopija se danas nalazi pod zastitom "jugoslovenske kinoteke" kao i "kinoteke Crne Gore".
Ubrzo je pokrenuta marketinska kampanja, snimani su promotivni spotovi, stampan propagandni materijal. deljeni su sitni pokloni u cilju promocije brenda i samog putovanja ( i dan danas imam casu za olovke koju je otac doneo s posla - dobio, ili uzeo na kvarno, ostace pitanje - sa odstampanim logom Kragujevac - Kilimandzaro i kalendarom za sledecu, 1976. godinu )




Na slici: U to vreme poznata manekenka Vini Kibuja


Sa ekonomske tacke gledista projekat je bio vrlo uspesan. On je sirom otvorio vrata modelu zastava 101 ali i Fiatu 128. Poseban uspeh su ovi modeli imali u Egiptu gde su sklapani od delova iz Kragujevca do 2009.

Za samu fabriku je ovaj put znacio i svojevrsnu potvrdu kvaliteta samog proizvoda jer je ceo put odradjen uz zaista minimalne kvarove na automobilima. Jedan gibanj, dve viljuske zadnjeg trapa i jedan karter nisu izdrzali. Takodje, veliki broj guma, ali to je i normalno pri voznji u toliko ekstremnim uslovima. Takodje, zanimljivost je da su se skoro svi kasetofoni "EI Nis" istopili od nesnosne vrucine kja je vladala tokom veceg dela putovanja. Sedista su bila specijalno tapacirana u kombinaciji vinil - stof da bi se izbegla nelagodnost kod prevelikog zagrevanja sedista. Primenjeni su eksperimentalni delovi kao što su uljni pred-filter vazduha, utege prednjeg trapa – poznate pod nazivom ’’sanke’’.





Evo i nekoliko kratkih snimaka:

[BBvideo 560,340]https://www.youtube.com/watch?v=wcAbSsv7xrQ[/BBvideo]

[BBvideo 560,340]https://www.youtube.com/watch?v=hi1B0Ic1KpY[/BBvideo]

[BBvideo 560,340]https://www.youtube.com/watch?v=Ag6odMSGxkw[/BBvideo]

[BBvideo 560,340]https://www.youtube.com/watch?v=0sEmZwyqaIk[/BBvideo]

[BBvideo 560,340]https://www.youtube.com/watch?v=Rqm4pbdpL3w[/BBvideo]

[BBvideo 560,340]https://www.youtube.com/watch?v=QkCDdXTVp5Y[/BBvideo]

[BBvideo 560,340]https://www.youtube.com/watch?v=qNSfbAAvIaY[/BBvideo]

[BBvideo 560,340]https://www.youtube.com/watch?v=cVLbiIo9sW4[/BBvideo]

Epilog: Ekspedicija je uspešno okončana planinarenjem i osvajenjam vrha Kilimandžara, Džilmans pointa.

Članovi ekspedicije su se vratili za Beograd avionom, zahvaljujući sponzorstvu Al-Italie.

Svih 5 Zastava 101 je u voznom stanju ukrcano na teretni brod u Tanzaniji i poslato za Atinu, gde su ih ponovo preuzeli članovi ekspedicije i dovezli ih za Kragujevac. Jedan od KK Stojadina je bio izložen na sajmu automobila u Beogradu 1975. gde su bili prisuti i svi članovi ekspedicije koje je publika pozdravila gromoglasnim aplauzom.

Sta je bilo posle:

Strasno je u kakvoj zemlji zivimo drugari. Umesto da se ovi modeli cuvaju kao eksponati u nekom muzeju gde bi svedocili o ovom neobicnom putovanju kao i o istoriji jedne zemlje i njene automobilske industrije, desila nam se - politika.
Naime, promenilo se rukovodstvo Zavoda koje je težilo da ovu ekspediciju što pre gurne ''pod tepih'', te se štampa propagandnog materijala od strane Zavoda obustavila. Šta se desilo sa 5 automobila koji su očuvali živote članova ekspedicije i doneli Zastavi tržište Egipta na poslužavniku? Po povratku u Kragujevac, odmah su raspoređeni na svakodnevnu vožnju po filijalama ZCZ širom Jugoslavije, gde su i ostali do svog raspada i prodaje fizičkim licima.
Velika sramota, velika šteta i primer koliko sujeta pojedinaca može urušiti istoriju.
Verovatno i zbog toga ne veliki broj ljudi danas zna za ovaj poduhvat. I da nije bilo stihova "Atheist rap-a" mnogi klinci danas ne bi ni culi za ovo, i cela ova prica, koje se ne bi postidele ni mocnije sile auto industrije bi otisla u zaborav...

[Poska]

О овоме нисам имао појма. Заиста сјајна прича, хвала ти Мутињо што си ми омогућио да се упознам са овим фантастичним подухватом