Nakon dana hlađenja, uzeću da napišem post o, nažalost, poslednjoj utakmici našeg Partizana u Evroligi ove sezone.
Utakmica koja je bila pravi rolerkoster u negativnom smislu za sve navijače Partizana, u kojoj je propuštena ogromna prednost i ogromna prilika da se napravi istorijski uspeh... Otvaranje utakmice i prvo poluvreme iz snova za naš napaćeni klub, +16 na poluvremenu protiv Real Madrida u Madridu u 5. odlučujućoj utakmici plej ofa Evrolige...
Onda kreće klinika metuzalema, gde nas trio Rudi, Ljulj i Ćaćo uništava, okreću nas matori momci i odnose pobedu, a sve nas ostavljaju zatečene pred malim ekranima u očaju i neverici šta se desilo i šta smo gledali prethodna 2 sata...
Evo opet taksativno nekih utisaka od ove utakmice:
Panter koji je bio super raspoložen i svež, očekivano je odigrao odličnu partiju i predvodio tim, imao je neverovatno šutersko veče za tri poena, sa 7/13 odnosno 54%. Jasno se videlo koliko je falilo, svima je to bilo na umu u obe utakmice u Beogradu, ali je i Željko to osetio i praktično mu dao ključeve ekipe i svu slobodu na ovoj utakmici. Sećam se vremena kada je Šved igrao za Himki i kada su ga svi gledali kao divljaka zato što je imao prosečno 10ak šuteva za tri po meču. Evo kada se desilo da naš kapiten to radi, onda on nije divljak već majstor, naravno, trebamo biti malo i objektivni... Svaka čast momku, nema se šta zameriti za ovu utakmicu i ovu seriju apsolutno
Razumno da se Željko odluči da se igra bazira na Panteru, ali mi nije jasno kako to da mi u 4/4 nismo mogli da uradimo ništa u napadu , ni da iskreiramo bilo kakvu akciju, već se sve svodilo na to da lopta ide u ruke Pantera, a ostali ćemo da se molimo da će da pogodi. Nije mi jasno kako je dopušteno da se za 20 minuta ovako bitnog meča ispusti prednosti od +16 protiv nokautiranog protivnika, sa našom punom rotacijom. Može da kaže ko šta hoće, ali to je poraz celog tima, a trener je odgovoran za svoj tim, on je tu glavni i on se pita, jasno je da on ne igra i ne može da uradi ništa na parketu, ali može da utiče na svoje igrače. Mi smo u 3/4 primili 30 poena i dali 21, onda u 4/4 smo primili 29 poena i dali 18 poena odnosno 6 koševa iz igre i 3 penala. Ukupno smo u drugom poluvemenu dali 11 koševa iz igre. Nije mi se svidelo vođenje našeg trenera u ovoj utakmici u drugom poluvremenu, kada su oni počeli da tope prednost i da se vraćaju i okreću nas na kraju. Nije bilo reakcije ekipe, u ovako bitnom meču... Kao da nismo bili spremni za ovako nešto veliko...
Nikako mi neće ući u glavu kako Madar, Exum i Papapetru ne mogu da sačuvaju Ćaća na prodoru, kako i zašto nam je pucala odbrana kad god bi on krenuo na prodor, završio bi na obruču sa 2 poena na njihovom skoru ili sa izlaznim pasom nekome samom na trojci... Nije mi jasno da mi ne možemo Ćaća koji ima 37 godina da zaustavimo, da ne možemo da mu čuvamo prodor, to ne mogu nikako da shvatim...
Nije mi jasno kako je moguće da ne možemo da rešimo najprostiju zonsku odbranu protivnika, ok jaki su oni, ima ih, krupni su i sve to, brzo stižu da zatvore rupe, ali opet ti zonu rešavaš sa 3-4 pasa i malo trčanja, te tu nema šta da se pametuje. Mi smo imali možda 3 pripremljene opcije napada na zonu, a o tome da smo se usrali i većini slučajeva i nismo mogli ništa da pogodimo u drugom poluvremenu, to ne bih komentarisao, tu se vidi psihička sprema i karakter tima. Šta ti više treba u tom trenutku?
Ne razumem da mi iz TO izađemo tako da ne odigramo ništa, da nakon TO koji je pozvan da bismo dali koš jer je ostalo nešto manje od 10 sekundi za napad mi ne možemo ništa da uradimo. Naravno, ima i do njihove odbrane, ali opet druže to ne sme da se dešava, nismo mi neki MZT ili Cibona, ovo su sve kvalitetni igrači koji igraju na najvišem evropskom nivou.
Lidej odlično čuvan, Ndiaje ga je bukvalno uštopovao, Zek je na 0/5 bio za dva uz fenomenalnih 3/5 za tri i onaj pogodak kada nas je vratio na -3 u zadnjem minutu iz vrlo lepo odigrane akcije. Jbg čoveku nema šta da se zameri dao je svoj maksimum u svih 5 utakmica, čuvao je od Tavaresa, preko Jabuslela do Hezonje i Hange sve što je trebalo.
Najsvetlija tačka ove utakmice, kao i cele serije mi je Smajlagić, koji je pokazao karakter, pokazao energiju, mozak i muda. Pokazao na kraju krajeva da može i to da može mnogo!
Takođe, sve pohvale za Madara koji je odigrao sjajnu seriju, jeste imao grešaka, jeste ga obilazio Ćaćo ko čunj, ali pokazao je da može i pokazao da ume i da sme. To je ono što smo se plašili da nećemo od njega videti, tako da kapa dole i čestitke na apsolutno zasluženoj nagradi Rising Star.
Na kraju, jedna odlična sezona u Evroligi koja se završila kao što je i počela sa 3 poraza.
Ogroman uspeh je i finansijski i rezultatski, vratili smo se na košarkašku mapu Evrope, vratili smo se u Evroligu imali priliku da odemo i na F4, ali eto falilo je malo i sreće i malo pameti. Kako bilo, sezona još nije gotova, očekuje nas samo još taj PO ABA lige u kojem se mora ići na pehar. Sve sem prstena u ABA ligi je neuspeh od sezone... Pogotovo kada se uzme u obzir činjenica da nećemo igrati KLS ni ove godine, što je srmana odluka kluba
može da ispusti 18 poena prednosti. 
